У СУСРЕТ НАЦИОНАЛНОМ ДАНУ КЊИГЕ И ДАНУ НАРОДНЕ БИБЛИОТЕКЕ СРБИЈЕ

Posted on Posted in БИБЛИОТЕКА

На часу „Читајмо гласно“, уз стручно вођење библиотекарке Тање Маљоковић, ученици првог разреда поделили су радост читања међу собом. Читали су своје омиљене књиге, разговарали о прочитаном и предлагали друговима шта да прочитају. Време је пролетело у пријатном разговору и подељеној радости читања, а ученици наше школе су тако по четврти пут учествовали у акцији „Читајмо гласно“ коју у част Националног дана књиге организује Друштво школских библиотекара Србије.

И ученици предметне наставе учествовали су у прослави овог важног дана. У сарадњи библиотекарке и професорке ликовне културе Марине Павловић Петров организована  је изложба портрета наших највећих писаца и песника коју можете погледати у холу школе.

О НАРОДНОЈ БИБЛИОТЕЦИ СРБИЈЕ

Најстарија српска установа културе- Народна библиотека Србије 28. фебруара слави свој рођендан, а овај датум је 2013. проглашен и за Национални дан књиге.

Народна библиотека Србије је основана на данашњи дан 1832.( 15. фебруара по старом, а 28. по новом календару)   у књижари Глигорија Возаровића, када је Димитрије Давидовић  послао писмо кнезу Милошу о уређењу библиотеке. Иницијални фонд чинили су поклони Возаревића и других српских културних посленика.

У новембру исте године Кнез Милош је наредио да се један примерак од сваке штампане књиге уступи библиотеци. Тако је установљена институција обавезног примерка. Од 2002. године Народна библиотека Србије као свој дан слави управо 28. фебруар.

Успон у раду Народне библиотеке настао је 1853. године када је указом кнеза Милоша уведено звање државног библиотекара у рангу професора Велике школе.

У време када је библиотекар био Јанко Шафарик (1861-1869), библиотека је пресељена у Капетан-Мишино здање и ту је дочекала Први светски рат. У Првом светском рату библиотека је остала без својих просторија па је 1920. године за њене потребе откупљена „Картонажа Милана Вапе“, на Косанчићевом венцу.

Зграда библиотеке на Косанчићевом венцу погођена је 6. априла 1941. приликом немачког бомбардовања Београда и велики део књижног фонда је тада уништен. Уништен је књижни фонд од око 500.000 свезака, као и збирка од 1424 ћирилична рукописа и повеље (12-17 век), картографска и графичка збирка од 1500 бројева, збирке од 4000 наслова часописа и 1800 наслова новина, затим значајна и недовољно проучена збирка турских докумената о Србији, инкунабуле и старе штампане књиге и целокупна преписка значајних личности из културе и политичке историје Србије и Југославије. Из старе збирке рукописа сачувао се само један рукопис који је у том тренутку био ван библиотеке.

У априлу 1946. године библиотека добија зграду некадашњег хотела „Српска круна“ на крају Кнез-Михаилове улице, у тој згради се налази Библиотека града Београда.

Постојећа зграда Народне библиотеке на Врачару изграђена је 1973. године. Зграду је пројектовао архитекта Иво Куртовић и убраја се у споменике културе.

 

 

 

 

 

Извор: Портал за културу и друштво

 

Print Friendly, PDF & Email