Чаролија сумрака

Сумрак је… вечита борба дана и ноћи у којој ноћ увек побеђује. Тајанствено, чаробно време у којем светлост и сенке буде машту.

   Шетам својом улицом. Моје маштање почиње. Осећам се као позната личност. Наранџасто лишће под мојим ногама постаје црвени тепих којим ходам на свечаности доделе филмских награда. Зраци сунца које залази – претварају се у рефлекторе уперене само у мене. Дрвеће постаје ред обожавалаца, репортера и фотографа који се ужурбано гурају у потрази за добрим снимком, изјавом или аутограмом.  Жамор са оближњег фудбалског терена постаје бука одушевљене публике која аплаудира нама – звездама. Пролазим поред излога продавница – светла су угашена, као у собама без прозора. Одраз који ме посматра из излога једне радње је дугокоса лепотица  у свечаној хаљини. Срећна је и задовољна. Окрећем главу ка дугачкој стази која се завршава црвеном, ужареном лоптом… позорница је ту.  Храбро се пењем на бину. Уживам у опојном тренутку славе.

   Хладни додир ваздуха враћа ме у стварност. Отварам очи. Рефлектори позорнице су се угасили. Нестаје чаролија сумрака у мојој улици. Ноћ је победила.

 

                                                                                             Милена Марјановић  6/4

Print Friendly, PDF & Email