Највећа промена је у односу броја бодова за упис – успех из основне школе сада ће ностити највише 60 поена, а завршни испит 40, док је претходне две године тај однос био 70:30.
Драгана Станојевић, руководилац Центра за испите у Заводу за вредновање квалитета образовања и васпитања, каже да се пробни завршни испит неће разликовати од претходних.
– И на пробном и на самом завршном испиту у сваком од три теста ће бити по 20 задатака. То су задаци који повезују различите теме у оквиру самог предмета и који се односе на неке животне ситуације. Такве типове задатака су ученици већ имали прилику да виде припремајући се за полагање завршног испита кроз збирке, али и кроз различита тестирања. Највише ће бити питања отвореног типа, у којима се од ученика тражи да допуне или напишу одговор. У сва три теста мање од половине питања ће бити „на заокруживање“, односно вишеструког избора – прецизира Станојевић.
На питање колико пробни завршни испит личи на „праву“ малу матуру, она одговара да тестове праве исти тимови наставника, али да они нису идентични, нити морају да испитују исте садржаје. Ипак, резултати које ученици покажу на пробној малој матури у највећој мери буду добра пројекција постигућа на јунском завршном испиту.
Министарство просвете управо је објавило Правилник о упису ученика у средњу школу, са неколико новина које су надлежни раније најавили. Највећа промена је у односу броја бодова за упис – успех из основне школе сада ће ностити највише 60 поена, а завршни испит 40, док је претходне две године тај однос био 70:30. Због те промене мења се и бодовање самог завршног испита, па ће без грешке урађени тестови из матерњег језика и математике ученику донети по 13 поена, а комбиновани 14. Другачији је и начин израчунавања броја поена по основу успеха из основне школе – сада се просек на крају шестог, седмог и осмог разреда, заокружен на две децимале, сабира и затим множи са четири.
На питање да ли ће промена односа броја бодова са завршног испита и из основне школе утицати на прагове за упис у средње школе, Драгана Станојевић одговара да се може очекивати да тај праг буде нижи за поен или два, али да се то ипак не може са сигурношћу тврдити. Каже да на праг утичу и тежина тестова, каква је генерација…али додаје да је параметар постигнућа на претходном завршном испиту ученицима свакако корисна информација.
Као што смо напоменули, сваки од тестова завршног испита имаће 20 питања, а свако тачно питање доноси ученику један поен, дакле 20 у укупном скору. Потом ће се број поена из матерњег језика и математике множити коефицијентом 0,65, а број бодова са комбинованог са коефицијентом 0,7, како би се добили бодови који се рачунају при упису у средње школе – 13 из матерњег језика и математике, а 14 из комбинованог теста.
