Средњовековни манастири део су културе којимa се Србија поноси. Градили су их владари у славу свецима, али и као своја вечна коначишта. Српски манастири се одликују богатим и репрезентативним фрескама и зидним сликарством. Фрескe приказују животе светаца и ктитора тих задужбина. Једна од најпознатијих фресака је Бели анђео, део веће композиције из цркве Вазнесења Христовог у манастиру Милешева, коју је Унеско уписао на листу светске заштићене баштине. Послата је и у свемир као представник културе становника планете Земље. За вас смо издвојили неколико најпознатијих српских манастира које можете обићи виртуелно.
МАНАСТИР МИЛЕШЕВА
Налази се близу Пријепоља на реци Милешевици. Подигао га је краљ Стефан Владислав у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица, Светог Саве.Савине мошти су Турци, приликом освајања, пренели на Врачар и спалили у покушају да сломе српски дух. Фреске Милешеве убрајају се у најбоља европска остварења 13. века, а најпознатија је фреска Бели анђео, коју смо већ споменули. Кликом на https://www.blagofund.org/Archives/Mileseva/VR/ можете виртуелно обићи манастир.
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
Манастир Студеница један је од највећих и најбогатијих манастира, а основао га је Стефан Немања 1190. године. Један је од најлепших српских манастира. Кликом на https://studenicainfo.rs/virtuelna-realnost-studenica-360/ можете погледати како изгледа комплекс манастира Студеница, а кликом на https://www.manastirstudenica.rs/ можете прочитати више о овом прелепом манастиру.
МАНАСТИР СОПОЋАНИ
Манастир Сопоћани подигао је српски краљ Стефан Урош I недалеко од извора реке Рашке, у близини Новог Пазара. Задужбина трећег сина краља Стефана Првовенчаног својом величином и лепотом надмашује све до тада изграђене српске цркве. Фреске манастира Сопоћани право су ремек-дело уметности, што је Сопоћанима донело светску славу. Данас је ово један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на Унескову листу светске баштине.
Кликом на https://www.blagofund.org/Archives/Sopocani/ можете обићи овај манастир.
МАНАСТИР РАВАНИЦА
Манастир Раваница се налази у подножју Кучајских планина, недалеко од Ћуприје. Последња је и највећа задужбина кнеза Лазара. Црква манастира посвећена је Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1381. године, док су у каснијим годинама додати делови, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. Будући да је повезана са кнезом Лазаром, најзначајнијим ликом косовског циклуса епских народних песама, манастир Раваница је постао веома познат широм земље. И овај манастир можете виртуелно обићи кликом на https://www.blagofund.org/Archives/Ravanica/Church/VR/
МАНАСТИР МАНАСИЈА
Манастир Манасија је средњовековни манастир који се налази у источној Србији, близу Деспотовца. Смештен је у непосредној близини реке Ресаве, по којој, осим имена Манасија, носи и друго име – манастир Ресава. Један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и стилски припада такозваној „моравској школи”. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Манасија представља прави бисер српске архитектуре, културе и уметности, а кликом на линк можете га обићи.
МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ
Манастир Високи Дечани један је од најважнијих манастира Српске православне цркве. Његова катедрала највећа је средњовековна црква на Балкану и чини највећу очувану колекцију фресака у византијском стилу. Задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Кликните на линк и обиђите овај невероватан манастир. Порту манастира можете обићи кликом на „Порта„, а унутрашњост манастира кликом на линк.
Уживајте и учите обилазећи прелепе српске манастире!
Ваша библиотекарка Тања
