Ученици 6. разреда су ове године, заједно са одељењским старешинама, посетили следеће знаменитости.
Манастир Раваница је манастир у Србији и налази се у подножју Кучајских планина, поред села Сење код Ћуприје. Раваница је задужбина кнеза Лазара, који је погинуо у бици на Косову на Видовдан, 28. јуна 1389. После Косовске битке и Лазареве погибије, његове мошти пренешене су из приштинске цркве Вазнесења у Раваницу 1392. године. Манастир тада постаје место ходочашћа и жижа око које се ствара култ кнеза Лазара, косовског мученика, а затим и његових сабораца. Више пута била је рушена и паљена при чему није страдала сама црква, већ утврђење и манастирске зграде. Црква је тешко страдала 1686/7. године, када је побијен и већи број раваничких монаха. Црква је посвећена Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1377. године, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. На ктиторској композицији се, поред кнеза Лазара налази и књегиња Милица и њихови синови Стефан и Вук. По својим архитектонским и ликовним обележјима раваничка црква представља почетак моравске школе.
Манастир Манасија или Ресава, је један од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и најзначајнија грађевина која припада такозваној „Моравској школи“. Припада Епархији браничевској Српске православне цркве.
Налази се на територији Поморавског округа, на око 30 km од ауто-пута Београд-Ниш, близу Деспотовца.
Манастир Манасија је задужбина деспота Стефана Лазаревића почео је да се зида 1407, а градња је окончана 1418. године. Манастирска црква је посвећена Светој Тројици, а освештена је о празнику Светог духа. Цео комплекс је опасан великим зидовима који су служили за одбрану. То је била утврђена целина која се састојала од укупно 11 кула, од којих се истицала донжон кула, познатија као Деспотова кула. Иако је сачувана тек трећина фресака у манастиру, живопис Манасије спада у ред највећих домета средњовековног сликарства.
Ресавска пећина је вишеспратни спелелошки објекат укупне дужине испитаних канала од око 400 метара и висинске разлике између улаза и најнижег дела пећине (Бобанова дворана) око 30 м. Дужина Ресаске пећине износи 2.800 м,[3] а настала је ерозивним радом некадашњег воденог тока који је био развијен у Дивљачковој ували при вишем стању његовог дна који је понирао на месту данашљег пећинског улаза. Она нема сталан нити повремени водени ток а активност прокапних вода зависи од падавина на површини терена.
Парк макета се налази у општини Деспотовац, на самом излазу, регионални пут према Ресавској пећини.
Парк је отворен 2008. године и простире се на површини од 3000 м2.[1]
Тренутна поставка парка броји нешто преко 30 средњовековних српских манастира и цркви који су урађени у размери 1:17 у односу на праве величине здања.
Музеј воштаних фигура у Јагодини је отворен 29. априла 2008. године. Музеј је један од шест музеја на европском континенту, а први у Србији са ликовима из српске историје оСветог Саве,Војислава Коштунице, Владе Дивца,краља Петра, кнеза Лазара, цара Душана, Петра Петровића Његоша, Николе Тесле, Десанке Максимовић, Вука Караџића, хајдук Вељка и другихМузеј воштаних фигура простире се на 450 м2 и има 33 фигуре у сталној поставци.
Циљ екскурзије је непосредно упознавање појава и односа у природној и друштвеној средини, упознавање културног наслеђа и привредних достигнућа, а у циљу остваривања образовно-васпитне улоге школе.
Задаци екскурзије су упознавање природно-географских, културно-историјских знаменитости и лепоте места и околине.
