Светски дан књиге и ауторских права обележава 23. априла. УНЕСКО је 1995. на Генералној конференцији у Паризу донео одлуку о обележавању овог датума како би се промовисало читање, објављивање књига и заштита ауторских права.
Веза између овог датума и књига датира из 1923. године када су шпански књижари одлучили да одају почаст Мигелу де Сервантесу, шпанском писцу, драматургу и песнику, који је умро на тај дан. У то време у Каталонији, делу Шпаније у коме је познати град Барселона, традиција је била да се тог дана размењују руже и књиге. Књиге продате на тај дан чине половину годишње продаје књига у овој шпанској покрајини. Уједно, 23. април се сматра датумом смрти Вилијама Шекспира.
Пошто прослављамо Светски дан књиге, написаћемо неколико речи о њеном развоју.
„Књига (гр. βιβλίσυ, лат. либер) представља збир језичких знакова писаних или штампаних на разним материјалима, с циљем да мисао забележе и пренесу другим људима. У току историје књига је имала различите форме и писана на различитим материјалима. У време Александра Македонског за писање се употребљавало палмино лишће, лико (најчешће од липове коре), олово и платно. Познато је на основу бројних археолошких налаза, да су Асирци и Вавилонци писали на глиненим плочама. Писање на дрвету познато је Египћанима од најранијих дана њихове писмености.
Уобичајено је мишљење да тек са прерадом египатске биљке папируса, почиње права историја књиге. На овом материјалу сачувани су најстарији преписи античке књижевности. Папирус је надживео антички свет и био у употреби све до 11. века, када га је сасвим потиснуо пергамент, материјал од пресоване коже. Рукописи писани на папирусу имали су облик свитка, али од 6. века свитак потискује пергаментски кодекс – облик који ће из скрипторија прећи у штампарију и сачувати се до наших дана.
Најмлађа врста материјала, позната већ у средњем веку, а прихваћена и у време штампане књиге, јесте папир, али Кинезима припада првенство проналаска папира, чију су тајну сазнали Арапи у 8. веку. Све до појаве Гутенбергове штампарије (1453. године) књиге су се преписивале руком и често богато украшавале. Са појавом штампане књиге, почиње ново раздобље у историји наше цивилизације, названо „цивилизацијом књиге“. – Упоредо са развојем и усавршавањем начина писања, мења се и усавршава и само писмо, пролазећи пут од пиктографског цртања-писања, до развијеног алфабета.“
Извор: Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1992.
Човек је вековима уназад градио однос са књигом и временом нам је постала најбољи пријатељ. У складу са технолошким развојем, данас можемо рећи да је више него икада потребно усмерити пажњу на књиге и обележити Светски дан књиге и ауторских права.
Ваша библиотекарка Тања
