Поводом Међународног дана дечје књиге, у гостима су нам биле библиотекарке Библиотеке града Београда, Наташа Булатовић и Богданка Јовић. На преко петнаест читалачких часова, о дечјим књигама и књижевности, разговарале су са око две стотине педесет ученика наше школе. У наставку текста можете да прочитате њихове утиске из наше школе и школске библиотеке.
Почетком априла обележава се Међународни дан дечје књиге. Установљен на годишњицу рођења Кристијана Андерсена, 2. април је подсетник на значај које читање има, од оног основног, базичног познавања слова односно писмености, па до њеног пренесеног значења које подразумева разумевање књижевности као најсавршенијег људског израза. Свако дете које прође кроз основношколско образовање добија ово немерљиво благо – способност да чита и критички промишља о прочитаном. Улогу у овом процесу имају пре свега учитељи и наставници, али неретко и школски библиотекари. Пројекат који већ годинама организује Библиотека града Београда у сарадњи са библиотекарима основних школа и Општином Нови Београд сасвим пригодно се уклопио у прославу књижевности за децу у дивној атмосфери сусрета и разговора. Од 4. до 7. априла 2022. били смо у посети Основној школи „Бранко Радичевић”, где нас је угостила библиотекарка Тања Маљоковић, која је анимирала више од две стотине деце да учествују у пројекту „Читалачка значка”. Труд који су уложили да прочитају и нотирају своја запажања о књигама био је задивљујући као и ентузијазам да утиске поделе са нама. Од препричавања и памтљивих детаља, деца углавном нижих разреда – која су се у највећем броју и одазвала – исказала су и моћ критичког запажања и слободно износили своје импресије, које нас, када је реч о књижевности, од књиге увек враћају животу и нама самима. Био је то разговор у коме су подједнако уживали ђаци, али и ми, библиотекари, који нисмо заборавили оно што је један ученик рекао – да останемо увек деца јер нам тако старење неће донети досаду. Као главни квалитет прочитаног углавном су издвајали занимљивост и машту, а свакако и емоцију коју у њима буди књижевно дело. Причали смо и о ономе што они пишу и подстицали их да у томе истрају. Задовољство је било бити део дечјег света у коме нема места за обмане, и зато се са децом може само чистог срца. Оно што нас је нарочито обрадовало је да је ова школска библиотека, залагањем библиотекарке Тање, не само место позајмљивања лектире него права мала оаза за одрастање и све што оно са собом носи. А књиге су нам у томе најбољи пријатељи.
