
ЧИТАЊАЦ, ИГРАЊАЦ!
Задовољство нам је да вас обавестимо да је Јасминка Петровић, наша позната књижевница, покренула интерактивни едукативни серијал „Читањац, играњац!“. Знамо да многи од вас радо читају њена дела. Можда сте радећи Читалачку значку већ прочитали књигу „Хоћу кући!“, смејали се уз роман „Ово је најстрашнији дан у мом животу“, или уживали уз „Кукурику шоу“ и филм „Злогоње“, који је настао према кратком роману „О дугмету и срећи“. Све ове књиге, као и још много романа, прича, приручника за децу и младе написала је управо Јасминка Петровић. На каналу чији ћете линк видети испод овог текста, лично ће вам читати своја дела. На крају сваког видеа, добићете занимљиве задатке и прилоге за игру и креативни рад. Одморите се и уживајте са Јасминком Петровић!
https://www.youtube.com/watch?v=ZLoB_BNhirQ&t=46s
Ваша библиотекарка Тања
Драги наши школарци,
Психолог школе жели са вама да подели своју најомиљенију игрицу из детињства! За ову игрицу није вам потребан посебан материјал. Само један слободан зид и лампа коју ћете према њему усмерити, када зађе сунце. Игрица се игра једноставно: покушате рукама да створите што више задатих ликова. Можете у игру укључити и маме и тате (али само ако су заслужили!). А обавезан зачин игрице је брат или сестра. Тек тада забава постаје права! Уколико немате брата или сестру ондa ипак дозволите родитељима да вам се придруже. Такође, закажите и обавезан телефонски разговор са најбољом другарицом или другом и размените „цаке“, како сте успели да направите неки од облика. Неке облике ћете направити одмах, а за неке ће вам требати неколико дана вежбе.
Срећно и уживајте у игрици!
АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
На интернет адреси http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_sr_projekat.aspx можете наћи бројна дела домаћих писаца. У овој дигиталној антологији има преко 130 дела народне, старе и нове књижевности, доступних за читање и преузимање преко интернета: од житија српских светаца, народне прозе и поезије, до савремених књижевних дела.
Ових дана ће вам многа од тих дела бити потребна за часове српског језика, али и за тренутке када пожелите да се опустите уз добру књигу. Поделите ову вест са родитељима. Они могу да вам помогну и да вам препоруче које књиге да прочитате, а могу и сами да се подсете неких дела из националне литературе.
Ваша библиотекарка Тања
ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК
Кад урадите све школске задатаке, време је за забаву. Кликните на линк http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/arhiva и зароните у невероватно богат свет „Политикиног забавника”. То је часопис који се већ деценијама рекламира као штиво „за све од 7 до 107” година и, верујте, с разлогом је тако. Садржаји су разноврсни, забавни, едукативни, енигматични и често су писани у научно-популарном духу. Бројне приче, стрипови, репортаже, квизови и вицеви јесу разлог што „Политикин забавник“ и данас има верне читаоце. Први број објављен је 28. фебруара 1939. године, а током година достизао је тираж од преко 300 000 примерака. Уживајте, опустите се и учите читајући „Политикин забавник”.
Ваша библиотекарка Тања
ПРОЈЕКАТ РАСТКО
Драги наши,
Пошто ових дана нисмо у могућности да се дружимо са својим пријатељима, често користимо разноврсне могућности које нам пружа интернет да бисмо остали у контакту са њима. Предности савремене технологије настојимо да искористимо и на овим виртуелним страницама у нади да ћемо вам слободно време код куће учинити пријатнијим и ведријим. Желели бисмо да вас путем „мреже свих мрежа” повежемо са лепим светом уметности. Да бисмо то постигли, остављамо вам различите линкове (реч „линк” управо значи „веза”), који ће вас једним кликом миша пренети у нове читалачке авантуре. Овога пута упознајемо вас са „Пројектом Растко”.
Како се наводи на насловној страни српског дела овог пројекта, реч је о непрофитној мрежи електронских библиотека, стручних установа и локалних заједница посвећених уметностима, традицијама и друштвеним наукама. Име је добио по Растку Немањићу. Позовите родитеље да вам се придруже у разгледању и претараживању ове електронске библиотеке. Она ће вам понудити одељке са бројним текстовима о књижевности, ликовној уметности, музици, стрипу, филму и телевизији, фотографији, драми и позоришту. Задржите се на овом последњем и наћи ћете вама већ позната дела, попут „Сумњивог лица” Бранислава Нушића или „Покондирене тикве” Јована Стерије Поповића. Сигурно ће вам пријати да поново оживите њихов хумористички поглед на свет. Подсетите се старих или се упознајте са неким новим драмама наших великих комедиографа. Поделите укућанима улоге и замислите да сте на сцени Народног позоришта под светлима рефлектора. Уживајте у смеху и разоноди које вам пружа спој речи, геста, мимике, покрета!
Дакле, клик на линк https://www.rastko.rs/!
Ваша библиотекарка Тања
МЕЂУНАРОДНА ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА ЗА ДЕЦУ
Међународна дигитална библиотека за децу нуди књиге намењене деци од 3 до 13 година. У бази има око 4 500 наслова на чак 55 језика. Приступ књигама је бесплатан, а омогућено вам је да, поред књига на српском језику, читате и књиге на другим светским језицима. Књиге можете да претражујете на основу различитих категорија: узраст, дужина књиге, жанр, типови главних јунака, језик, чак и боја насловне странице. Главни циљ Међународне дигиталне библиотеке за децу јесте да вам омогући приступ књигама на матерњем језику, без обзира на то у којој земљи тренутно живите. С друге стране, можете читати књиге других народа и на тај начин развијати толеранцију и поштовање различитости. Употребом ове дигиталне базе књига развићете и способност сналажења у библиотекарској бази, учити стране језике, или учити креативно писање.
Кликните на http://en.childrenslibrary.org/ , читајте и истражујте!
Ваша библиотекарка Тања

СРПСКА ДЕЧЈА ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА
Ако не знате како да осмислите слободно време у овим несвакидашњим условима, или где да пронађете књигу за лектиру, идите у библиотеку. И док чекамо да се вратимо у нашу школску библиотеку, можемо да посећујемо и истражујемо дигиталне. Препоручујемо вам да посетите Српску дечју дигиталну библиотеку.
Збирка ове библиотеке садржи 127 копија књига из српске књижевности за децу. Књиге су за вас бирали професори књижевности и библиотекари, водећи рачуна о садржају, уметничким, историјским и књижевним вредностима. Издавачи из Србије су, као сарадници Народне библиотеке Србије у овом важном пројекту, уступили ауторска права за постављање књига.
Кликните на линк https://digitalna.nb.rs/sf/NBS/Knjige/Srpska_decja_digitalna_biblioteka и уживајте у прелиставању и читању неких од најбољих српских књига за децу.
Ваша библиотекарка Тања
jameshduncan.blogspot.com. ‘Children’s Books 2009’ (John Coulter / For The Times)
РОЂЕНДАН НАШЕГ БРАНКА РАДИЧЕВИЋА
Као што знате, на данашњи дан, 28. марта 1824. године, рођен је песник Бранко Радичевић. Наша школа с поносом носи име овог великог песника. Био је један од најоданијих следбеника Вукове реформе српског језика и писма. Користећи свој таленат, чак се и обрачунао са Вуковим противницима у песми „Пут”. Колико је био посвећен идеји увођења народног језика у књижевност показује и 1847. година, која се званично сматра годином Вукове победе. Тада је, уз „Рат за српски језик и правопис” Ђуре Даничића и Вуков превод „Новог завјета”, објављена и Бранкова збирка „Песме”, којом је показао сву лепоту писања уметничке поезије народним језиком. Стварао је највише под утицајем наше усмене поезије и грађанских песмарица свог времена. Поеме попут „Ђачког растанка” и „Туге и опомене”, уз песму „Кад млидија’ умрети”, антологијски су примери нашег песништва из 19. века. Поред Јована Јовановића Змаја и Лазе Костића, један је од најзначајнијих представника српског романтизма. Управо Бранков стих „Ње више нема, то је био звук” из наведене поеме „Туга и опомена” критичари сматрају нашим најдубљим продором у романтично. Својим стваралаштвом оставио је неизбрисив траг у српској књижевности.
Стихове „Певам дању, певам ноћу“ које сви знате, написао је 1847. године и посветио их је Мини Караџић, кћерки Вука Караџића. Послушајте ове дивне стихове и погледајте оригинални Бранков рукопис на линку https://www.youtube.com/watch?v=vDD0gS90Fu0
Ваша библиотекарка Тања
СВЕТСКИ МУЗЕЈИ
Драги наши,
Oвих дана нисмо у могућности да путујемо и посећујемо музеје, али то није разлог да не останемо повезани и заједнички уживамо у богатству светске уметности. Многи музеји су искористили могућност које нам пружају модерне технологије и омогућили нам да неке од најзначајнијих музејских поставки обиђемо виртуелно.
- Народни музеј
Народни музеј у Београду основан је 1844. и најстарија је музејскаустанова у Србији. Налази се у централном језгру Београда, на простору између Трга Републике и Чика Љубине улице. У саставу Народног музеја су и Галерија фресака, Вуков и Доситејев музеј и Спомен-музеј Надежде и Растка Петровића. Највећа вредност која се чува у Народном музеју јесте Мирослављево јеванђеље–најстарији и најдрагоценији ћирилички рукопис, настао око 1190. године. Виртуелни музеј можете посетити кликом на http://www.narodnimuzej.rs/virtuelnimuzej/.
- Ермитаж
Овај најпознатији и најбогатији руски музеј можете обићи ако кликнете на линк.
- Лувр
Један од најпознатијих светских музеја и симбол Париза, свим заинтересованим посетиоцима обезбедио је приступ неким поставкама. Више о доступним турама пронађите на https://www.louvre.fr/en/visites-en-ligne#tabs
- Британски музеј
Овај музеј основан је 1753. године у Лондону и представља један од највећих и набогатијих светских музеја посвећених историји човечанства. На линку можете пронаћи приказ великог броја експоната.
- Гугенхајм музеј
Чувени њујоршки музеј омогућио је да део њихове поставке коју чине дела аутора попут Пабла Пикаса можете погледати на https://artsandculture.google.com/partner/solomon-r-guggenheim-museum?hl=en
- Музеј Ван Гог
Изврсна колекција слика једног од најпознатијих Холанђанина свих времена доступна вам је на https://artsandculture.google.com/partner/van-gogh-museum?hl=en
Ако сте љубитељи уметности, кликом на https://artsandculture.google.com/partner?hl=en можете обићи поставке које вам нуди још 60 светских музеја.
Уживајте!
Ваша библиотекарка Тања
„УРАДИ САМ“ ХЕМИЈСКИ ЕКСПЕРИМЕНТИ
Немачки БАСФ (BASF) покренуо је специјалан едукативни онлајн програм за ученике основних школа у Централној Европи, укључујући и Републику Србију, са циљем да помогне деци да на занимљив и квалитетан начин проведу време у изолацији и унапреде своје знање из хемије. Програм се састоји од хемијских огледа прилагођених најмлађима и намењених извођењу у кућним условима.
„Циљ сваког од ових огледа биће да кроз забаву и квалитетно проведено време упознају ученике са различитим хемијским процесима, открију како настају одређене појаве у природи и на забаван начин прошире њихово знање и заинтересују их за хемију и остале природне науке.”
БАСФ хемијски експерименти биће постављени сваког радног дана у подне на Фејсбук страници www.facebook.com/basfsrbija.
(Преузето са www.beogradzadecu.com/dogadjaji/page/2 )
Уживајте, забавите се и учите о природи и природним наукама уз безбедне огледе које је лако извести у кућним условима. Позовите све укућане на дружење у вашој кућној хемијској лабораторији. Нека забава почне!
Ваша библиотекарка Тања
СВЕТСКИ ДАН ШАЛЕ
Шале су увек добре и пожељне, посебно како би се сачувало присуство здравог духа. На нашим просторима, како историјске прилике сведоче, стварност је често била тешка, баш као и сад, али наш народ налазио је увек времена за шале. Шалили смо се и када нам није било до смеха. Много комике остало је и у неким нашим народним обичајима.
Нико поуздано не може да тврди када и где је почело прослављање 1. априла као празника шале, смеха, пошалица и надмудривања. У савременом свету он је постао синоним за весели датум када људи покушавају да се нашале једни са другима.
Свакако, хумор је увек пожељан и добар јер нас опушта и усрећује. И наш познати психолог Жарко Требјешанин истиче да хумор, нарочито онај креативан, помаже да боље видимо ствари; наглашава да нас хумор храбри да опстанемо упркос тешкоћама и да има добро психолошко дејство.Он каже да нас такав хумор исцељује, брани од глупости, насиља и онога што загађује наш духовни простор. По његовим речима, прави, истински хумор прочишћује дух.
Да би пријале, све шале, па и првоаприлске, треба да буду наивне, неповређујуће, да не понижавају и никако не исмевају лица којима су упућене.
У Политикином забавнику можете прочитати занимљиву причу о овом дану кликом на http://politikin-zabavnik.co.rs/pz/tekstovi/kad-na-drvetu
Драги моји, будите креативни, шалите се и осмислите своју првоаприлску шалу, али водите рачуна да се сви насмејете и да никога не увредите и не повредите! И не заборавите да на крају шале узвикнете обавезну првоаприлску фразу: „ Априлилили!“
Ваша библиотекарка Тања
MEЂУНАРОДНИ ДАН ДЕЧЈЕ КЊИГЕ
У свету се од 1967. године 2. априла прославља Међународни дан дечје књиге. На тај дан 1805. рођен је Ханс Кристијан Андерсен, дански књижевник и прослављени писац за децу.
Међународни дан дечје књиге прославља се са циљем да се промовише дечја књижевност и читање, као и да се скрене пажња јавности на потребе најмлађих читалаца.
Пре пар година, у разговору поводом овог важног дана, Љубивоје Ршумовић упутио нам је поруку: „Ја имам једну поруку, да људи више не живе у бризи, ко нема у глави, има у књизи и само сви људи знају све ствари, књига главу чува, шубара је квари. Мој мото може да гласи читајте да бисте живели, читајте књиге да бисте живели. Ја сам проживео стотине живота са јунацима књига које сам читао.”
Сви ви који волите бајке Ханса Кристијана Андерсена, можете уживати у оригиналнм преводима и предивним илустрацијама његових бајки на https://www.bajke.in.rs/sadrzaj/andersenove-bajke/ А ако желите да читате његове бајке на бројним светским језицима, обавезно кликните на https://www.grimmstories.com/
Библиотекари Градске народне библиотеке „Жарко Зрењанин“ из Зрењанина припремили су вам изненађење. На сајту њихове библиотеке, на линку, доступно вам је чак шест фантастичних аудио књига. Књиге су прилагођене и слепим и слабовидим особама.
Уживајте, било да одлучите да читате или да слушате текстове из дечје књижевности!
Желим вам срећан Међународни дан дечје књиге.
Ваша библиотекарка Тања
СРПСКИ МАНАСТИРИ
Средњовековни манастири део су културе којимa се Србија поноси. Градили су их владари у славу свецима, али и као своја вечна коначишта. Српски манастири се одликују богатим и репрезентативним фрескама и зидним сликарством. Фрескe приказују животе светаца и ктитора тих задужбина. Једна од најпознатијих фресака је Бели анђео, део веће композиције из цркве Вазнесења Христовог у манастиру Милешева, коју је Унеско уписао на листу светске заштићене баштине. Послата је и у свемир као представник културе становника планете Земље. За вас смо издвојили неколико најпознатијих српских манастира које можете обићи виртуелно.
МАНАСТИР МИЛЕШЕВА
Налази се близу Пријепоља на реци Милешевици. Подигао га је краљ Стефан Владислав у првој половини XIII века као своју задужбину, а у њој је и сам сахрањен.У припрати, коју је краљ Владислав доградио 1235. године, положио је мошти свог стрица, Светог Саве.Савине мошти су Турци, приликом освајања, пренели на Врачар и спалили у покушају да сломе српски дух. Фреске Милешеве убрајају се у најбоља европска остварења 13. века, а најпознатија је фреска Бели анђео, коју смо већ споменули. Кликом на https://www.blagofund.org/Archives/Mileseva/VR/ можете виртуелно обићи манастир.
МАНАСТИР СТУДЕНИЦА
Манастир Студеница један је од највећих и најбогатијих манастира, а основао га је Стефан Немања 1190. године. Један је од најлепших српских манастира. Кликом на https://studenicainfo.rs/virtuelna-realnost-studenica-360/ можете погледати како изгледа комплекс манастира Студеница, а кликом на https://www.manastirstudenica.rs/ можете прочитати више о овом прелепом манастиру.
МАНАСТИР СОПОЋАНИ
Манастир Сопоћани подигао је српски краљ Стефан Урош I недалеко од извора реке Рашке, у близини Новог Пазара. Задужбина трећег сина краља Стефана Првовенчаног својом величином и лепотом надмашује све до тада изграђене српске цркве. Фреске манастира Сопоћани право су ремек-дело уметности, што је Сопоћанима донело светску славу. Данас је ово један од најзначајнијих српских културних споменика, који је 1979. године увршћен на Унескову листу светске баштине.
Кликом на https://www.blagofund.org/Archives/Sopocani/ можете обићи овај манастир.
МАНАСТИР РАВАНИЦА
Манастир Раваница се налази у подножју Кучајских планина, недалеко од Ћуприје. Последња је и највећа задужбина кнеза Лазара. Црква манастира посвећена је Вазнесењу Господњем и ограђена је чврстим одбрамбеним зидом са седам кула. Раваница је саграђена између 1375. и 1381. године, док су у каснијим годинама додати делови, а фреске су осликане неколико година пред Косовску битку. Будући да је повезана са кнезом Лазаром, најзначајнијим ликом косовског циклуса епских народних песама, манастир Раваница је постао веома познат широм земље. И овај манастир можете виртуелно обићи кликом на https://www.blagofund.org/Archives/Ravanica/Church/VR/
МАНАСТИР МАНАСИЈА
Манастир Манасија је средњовековни манастир који се налази у источној Србији, близу Деспотовца. Смештен је у непосредној близини реке Ресаве, по којој, осим имена Манасија, носи и друго име – манастир Ресава. Један је од најзначајнијих споменика српске средњовековне културе и стилски припада такозваној „моравској школи”. Задужбина је деспота Стефана Лазаревића. Манасија представља прави бисер српске архитектуре, културе и уметности, а кликом на линк можете га обићи.
МАНАСТИР ВИСОКИ ДЕЧАНИ
Манастир Високи Дечани један је од најважнијих манастира Српске православне цркве. Његова катедрала највећа је средњовековна црква на Балкану и чини највећу очувану колекцију фресака у византијском стилу. Задужбина је краља Стефана Дечанског и цара Душана и представља непокретно културно добро као споменик културе од изузетног значаја. Кликните на линк и обиђите овај невероватан манастир. Порту манастира можете обићи кликом на „Порта„, а унутрашњост манастира кликом на линк.
Уживајте и учите обилазећи прелепе српске манастире!
Ваша библиотекарка Тања
СРПСКИ МУЗЕЈИ И КУЛТУРНА ДОБРА
Виртуелни обиласци поред уживања и разоноде нуде могућност да научите нешто ново, а могу и да вас инспиришу на стваралаштво и пријатне разговоре. Са великим задовољством вам представљамо неке од српских музеја и културних добара које можете обићи на интернету.
МУЗЕЈ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ
У сталној поставци овог музеја, који се налази у згради Патријаршије, изложени су предмети од непроцењиве вредности, који приказују историјат Српске православне цркве, од Стефана Немање и Светог Саве до новијих дана. Посетите овај музеј кликом на линк.
НАРОДНИ МУЗЕЈ
Ако нисте били у прилици да посетите изложбу Иван Мештровић (1883-1962), или до сада нисте прошетали кроз Велику галерију и колонаду каријатида на улазу у Народни музеј, кликните на https://my.matterport.com/show/?m=u9qn9175ncL, или на https://my.matterport.com/show/?m=WtudTUBbGxs
МУЗЕЈ ВАЗДУХОПЛОВСТВА
Ваздухопловна ризница на аеродрому „Никола Тесла” омогућила вам је да виртуелно обиђете и овај музеј кликом на линк.
МУЗЕЈ ВОЈВОДИНЕ
Ако вас занима музејска грађа са територије Војводине, кликните на линк и обиђите Музеј Војводине.
СТАРИ ДВОР
Многи од вас знају за Стари двор у Београду, јер нам се са његовог великог балкона обраћају спортисти и успешни ученици после великих европских и светских такмичења. Сада можете да завирите у његову унутрашњост у пратњи водича. Кликните на линк и обиђите Стари двор.
ПЕТРОВАДИНСКА ТВРЂАВА
У Новом Саду, изнад леве обале Дунава, налази се Петроварадинска тврђава. Ово је једна од најочуванијих тврђава у Европи. У виртуелни обилазак Петровариднске тврђаве води вас духовити глумац Никола Шкорић, познатији као Драган Торбица. Кликните на линк и уживајте у шетњи.
ГОЛУБАЧКА ТВРЂАВА
Голубачка тврђава подигнута је на самом улазу у Ђердапску клисуру, на месту где Дунав најшири у свом току прелази у теснац Карпатских планина. Тврђава је представљала важно средњовековно војно погранично утврђење, плански грађено због војно-стратегијског значаја места. Први пут у историјским изворима Голубачка тврђава се помиње 1335. године као утврђење са угарском војном посадом. Иако је основана пре поменуте године, не зна се ко ју је и када тачно подигао. Кликом на https://youtu.be/qnTqMSs68a4 обиђите ову тврђаву, а о њој више можете сазнати на https://tvrdjavagolubackigrad.rs/
Надамо се да ћете уживати, а верујемо и много тога научити.
Ваша библиотекарка Тања
ДЕЧЈА ПОЗОРИШТА
Многа позоришта су нам путем интернета отворила врата, али пре него што вам предложимо нека, подсетићемо вас на правила понашања у позоришту, како бисте, када се време изолације заврши, могли пристојно и по правилима да закорачите у своја омиљена позоришта. Ово су правила понашања за одрасле, али врло слична важе и за вас.
Бонтон у позоришту:
- На време се информишите о репертоару позоришта, представи коју гледате, резервишите и купите карте. Бићете задовољнији ако све ово одрадите на време. Уколико не купите карте на време, можете бити незадовољни местом, а за то немојте кривити билетаре и разводнике.
- У позориште дођите пристојно одевени (тренерке, мини сукње, шортсеви, исцепане фармерке, спортске патике, папуче, и слично нису прикладна гардероба). Уколико је у питању премијера, обуците се свечано.
- Дођите чисти и сређени, али избегавајте коришћење прејаког парфема, сметаћете људима око Вас.
- Обавезно користите гардеробу за јакне, мантиле, капуте, велике шешире, кишобране, велике ташне и слично. Немојте сметати људима око Вас.
- Немојте каснити, дођите раније. Ако закасните немате право да негодујете, а ако Вам не буде дозвољен улазак у салу, најбоље је да сачекате прву паузу. Уколико Вас разводници ипак уведу у салу иако је почела представа, сместите се на прва слободна места. У току прве паузе можете се преместити на места за која имате карте.
- Уколико Вам је представа непозната, или желите да сазнате нешто више о комаду, можете то урадити путем програма који се налази код разводника.
- Уколико поведете дете у позориште, објасните му правила понашања, информишите га на време о томе шта ћете гледати, ако је нешто нејасно или има неких питања, сачекајте паузу или крај представе за објашњења и одговоре.
- Када се смештате на своје место, а оно се налази у средини реда, обавезно се извините онима које морате подићи да бисте прошли, а кроз ред пролазите окренути лицем према људима који већ седе.
- Ако сте болесни, имате кијавицу или кашаљ, останите код куће, Ваш кашаљ или кијавица сметаће осталој публици и глумцима, а у сали треба да влада потпуна тишина.
- Немојте уносити храну, грицкалице, сокове и слично, шушкаћете и бити гласни, сметаћете публици и глумцима, а у сали треба да влада потпуна тишина.
- Обавезно искључите мобилне телефоне, или било које друге уређаје у току трајања представе. Уколико ипак заборавите да искључите звоно, а телефон Вам зазвони у току представе, одмах га искључите, немојте се ни случајно јавити. Увек можете проверити пропуштене поруке и позиве у току паузе или након представе.
- Не шаљите и не проверавајте текстуалне поруке или мејлове у току представе, светло Вашег мобилног телефона је још јаче у мраку, сметаћете људима око Вас, а ако сте близу сцене, сметаће и глумцима.
- Немојте фотографисати или снимати представу.
- Немојте причати, певати, коментарисати у току представе, сметаћете осталој публици и глумцима.
- Држите ноге на поду, немојте их подизати на седиште испред Вашег.
- Аплаузом наградите глумце. Можете аплаудирати и у току представе али након завршеног текста, односно одређене сцене. Уколико нисте сигурни да ли је прави тренутак за аплауз, боље немојте аплаудирати. Највећи аплауз је на крају извођења. Али немојте претеривати, викати, или добацивати неумесне коментаре.
- Уколико морате да изађете из сале раније, сачекајте прву паузу или сачекајте да се одређена сцена заврши. Немојте излазити у сред сцене јер ћете сметати и публици и глумцима.
- Немојте журити да изађете када се заврши представа. Сачекајте да се заврши аплауз, да глумци оду са сцене или да се спусти завеса.
Бонтон преузет са сајта https://hocupozoriste.rs/bonton
Сада када знате како да се понашате у позоришту, прави сте кандидати за интернет представе. Сва ова правила не важе уколико позоришне представе гледате из ваше собе, али ово је прави тренутак да их научите и увежбате.
У наставку можете прочитати која дечја позоришта на интернету приказују своје представе:
- Мало позориште „Душко Радовић” свој рад је пребацило у дигитални простор.Сваке недеље, у три термина, одржавају посебан програм путем интернета. Кликните на https://www.youtube.com/channel/UCHfWspwKENAJzLyJdaTB1jA и уживајте у представама и слушању аудио бајки. О репертоару сазнајте кликом на http://www.malopozoriste.co.rs/
- И позориште „Пуж“ је за вас припремило своје представе, могућност да снимите и покажете оно што волите и умете, као и бројна изненађења. Кликом на http://www.pozoristancepuz.com/ сазнајте више и о представама и о прилици да ваше снимке виде остали.
- Омиљене представе позоришта „Бошко Буха“ можете пратити кликом на https://www.youtube.com/channel/UCPaRMxAmCVltd2B15ucsrZA О представама и репертоару сазнајте кликом на https://buha.rs/
- Позориште лутака „Пинокио“ изненадиће вас снимцима својих представа на https://www.youtube.com/user/PozoristePinokio На сајту http://www.pinokio.rs/ можете сазнати све о овом луткарском позоришту.
- Пратите представе позоришта „Пан театар“ кликом на https://www.youtube.com/channel/UCTgjrH5V_yx0J9OCXpivxYw, а више сазнајте кликом на https://www.panteatar.rs/
Проведите слободно време у позоришту и уживајте у фантастичним представама!
Ваша библиотекарка Тања
ЦИРКУС СУНЦА (Cirque Du Soleil)
Ево још једног предлога како да побегнете од свакодневице и отпутујете на ново магично и занимљиво место. Водимо вас у циркус!
Вероватно сте сви били у циркусу и уживали у невероватним вратоломијама циркуских акробата. Овај пут, посредством интернета, можете уживати у чудесним уметничким представама чувеног циркуса.
Једна од најпознатијих светских циркуских трупа –„Циркус сунца” кликом на https://www.cirquedusoleil.com/cirqueconnect омогућиће вам да, поред делова представа које су за вас припремили, погледате и специјалне емисије у којима ће вас водити иза сцене, или вам показивати технике шминкања. Припремили су и програм вежбања како би вам показали на који начин одржавају кондицију. Молимо вас да ове вежбе не радите без присуства родитеља! Сачекајте док не постанете циркуски професионалци!
Удобно се сместите, замислите да сте у највећој циркуској арени и уживајте у невероватним изведбама циркуских уметника.
Ваша библиотекарка Тања
ЗООЛОШКИ ВРТОВИ И АКВАРИЈУМИ
Знамо да обожавате животиње, али у овом тренутку није могуће шетати по природи, нити обилазити зоолошке вртове. Зато смо за вас спремили избор неколико зоолошких вртова и акваријума које је могуће обићи виртуелно.
- У Бризбејну, у Аустралији, налази се зоолошки врт који је могуће виртуелно обићи, као и посматрати коале и динго псе путем камера кликом на https://koala.net/webcams
- Амерички зоолошки врт из Сан Дијега вам је омогућио да кликом на kids.sandiegozoo.org приступите сајту посвећеном само деци. Ту ћете пронаћи материјале за учење, приче, игрице, али и могућност да уживо пратите животиње путем камера.
- Зоолошки врт из Синсинатија нуди могућност да из куће упознате становнике овог врта кликом на https://www.facebook.com/pg/cincinnatizoo/videos/?ref=page_internal
- У Атланти се налази зоолошки врт који вам је омогућио да кликом на https://zooatlanta.org/panda-cam/ посматрате уживо преслатке панде.
- Хјустон зоолошки врт ће вам кликом на https://www.houstonzoo.org/explore/webcams/ омогућити да уживо посматрате гориле, жирафе, слонове, носороге и многе друге животиње из овог врта.
- Кликом на https://www.paigntonzoo.org.uk/explore/webcams уживо посматрајте фламингосе, меркате и друге занимљиве животиње у овом енглеском зоолошком врту.
- Кликом на https://explore.org/livecams/polar-bears/polar-bear-ouwehand-twin-cubs-cam-2 можете посматрати поларне медведе, а кликом на опцију „све камере“ (All Cams) понудиће вам се могућност да пратите и бројне животиње широм света.
- Акваријум из Калифорније кликом на https://www.montereybayaquarium.org/animals/live-cams нуди посетиоцима могућност да зароне са ајкулама, виде пингвине, животињски свет коралних гребена, али и бројне становнике океана.
- Џорџија акваријум из Атланте такође нуди мноштво корисних информација, као и камера које вас уживо воде у виртуалне туре. Кликом на https://www.georgiaaquarium.org/webcam/ocean-voyager/ можете видети пиране, медузе, морске лавове и белуга китове.
Док чекамо да се вратимо својим свакодневним активностима, можемо да учимо и уживамо у друштву животиња, као и да планирамо обиласке неких од најпознатијих светских зоолошких вртова.
Ваша библиотекарка Тања
ЗА СВЕ КОЈИ ВОЛЕ РОКЕНРОЛ
Сигурно сте чули да ваши родитељи и рођаци спомену Југославију, земљу у којој су рођени и у којој су одрасли. И у тој земљи, која данас не постоји, музички укуси били су различити, а многи су волели и слушали баш рокенрол. Ако вас занима шта је рокенрол, на правом сте месту. Позовите укућане који воле ову врсту музике и заједно истражите садржаје мултимедијалног документа „Игра рокенрол цела Југославија“ на http://www.fil.bg.ac.rs/mmd_27/mmd_2015/home.php Кликнете на било који предмет у овој соби, или на било који град уцртан на мапи Југославије и добићете мноштво информација, а што је најлепше, моћи ћете да чујете ову врсту музике.
Студенти библиотекарства Филолошког факултета у Београду урадили су овај мултимедијални документ са циљем да на једном месту прикажу што обухватнију грађу о почецима и развоју рок сцене на просторима бивше Југославије. Желели су да што реалистичније прикажу музичаре који су били носиоци рок сцене, али и публику која је исте следила. Слику о свиркама и начину живота актера рок сцене дочаравају и бројни чланци из штампе тог времена.
Сазнајте нешто ново, дружите се и уживајте у рок музици!
Ваша библиотекарка Тања

ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Ова лектира за ученике седмог разреда најпопуларније је дело Стевана Сремца. У његовој основи је анегдота о свађи и тучи двојице попова, коју је писцу испричао његов ујак Јован Ђорђевић. Сликајући поповске породице, Сремац нам је на хумористичан начин пренео слику сеоског војвођанског живота, али и намучио наше седмаке са многим непознатим речима и свакако непознатим обичајима тог времена.
Вредни студенти професорке Цветане Крстев притекли су у помоћ и пронашли много информација бавећи се овим познатим делом. Кликом на http://2012mmd.blogspot.com/?m=1 сазнаћете детаље о мушкој и женској моди и карактеристичном намештају и предметима који се у књизи помињу. Пронашли су и фантастичне рецепте за бројне специјалитете о којима Стеван Сремац пише. Замолите родитеље да вам помогну и обавезно неке испробајте!
Ако вас је текст инспирисао да прочитате ову занимљиву књигу, кликните на http://www.antologijasrpskeknjizevnosti.rs/ASK_EN_AzbucnikDela.aspx
Уколико сте књигу већ прочитали, можете погледати истоимени филм на https://youtu.be/jBp9t-cygoI Они који више воле серију нека кликну на https://youtu.be/s4UFhsetPZs
Уживаћете, насмејати се и учити, било да читате, гледате, истражујете или кувате!
Ваша библиотекарка Тања

ВИРТУЕЛНИ МУЗЕЈ СРПСКОГ ЈЕЗИКА
Вредни студенти Филолошког факултета Универзитета у Београду направили су ову фантастичну презентацију за све који воле српски језик и желе да науче више о њему. У оквиру презентације можете обићи меморијална места, видети споменике подигнуте у част писцима и сазнати много тога о њиховом животу и раду.
Mоћи ћете да прегледате и категорију посвећену споменицима српске писмености, да прочитате нешто више о Мирослављевом јеванђељу, Синајском псалтиру…
Студенти су писали и о везама са иностраним филологијама, а спремили су вам и предлоге корисних линкова на којима можете више сазнати о нашем језику. У овом тексту ћемо пренети неке препоручене линкове преузете из ове презентације.
Корисни линкови:
Овде можете пронаћи корисне линкове у вези са српским језиком и књижевношћу, у оквиру којих издвајамо:
- Пројекат Растко: http://www.rastko.rs/
- Институт за српски језик САНУ: http://www.isj.sanu.ac.rs/
- Етнографски музеј: http://etnografskimuzej.rs/
- Одељење језика и књижевности САНУ: https://www.sanu.ac.rs/organizacija/odeljenja/odeljenje-jezika-i-knjizevnosti/
- Музеј српске православне цркве: http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/muzej.html
- Саборна црква – Музеј српске православне цркве: http://www.saborna-crkva.com/index.php?option=com_content&task=view&id=196&Itemid=185
- Српска православна црква: http://www.spc.rs/
- Одељење за књижевност и језик Матице српске:http://www.maticasrpska.org.rs/category/naucna-odeljenja/odeljenje-za-knjizevnost-i-jezik/
- Међународни славистички центар (МСЦ): http://new.fil.bg.ac.rs/lang/sr/centri-i-instituti/medjunarodni-slavisticki-centar-msc/
- Академија наука и умјетности Републике Српске: http://www.anurs.org/
- Народна библиотека Србије: https://www.nb.rs/
- Библиотека Матице Српске: https://www.bms.rs/
- Библиотека САНУ: http://www.vi.sanu.ac.rs/Biblioteka/Biblioteka.aspx
- Универзитетска библиотека ,,Светозар Марковић“: http://www.unilib.rs/
- Библиотека Српске патријаршије: http://www.spc.rs/sr/biblioteka_srpske_patrijarshije_na_kosanchitshevom_vencu
- Библиотека Српске патријаршије: http://www.znanje.org/i/i25/05iv04/05iv0401/biblioteka.html
- Хиландарска библиотека: http://www.hilandar.info/strana.php?strana_id=194
- Доситејева задужбина: http://www.dositejeva-zaduzbina.rs/
- Вукова задужбина: http://vukova-zaduzbina.rs/
- Задужбина Иве Андрића: http://www.ivoandric.org.rs/
- Задужбина Милоша Црњанског: http://www.mcrnjanski.rs/
- Пројекат за очување ћириличког писма ,,Ћириловање“: http://ћириловање.срб
- Фонд ,,Ђорђе Зечевић“ за унапређивање и заштиту ћириличког писма: http://www.cirilica.monumentaserbica.com/
- Удружење за одбрану ћирилице ,,Добрица Ерић“: http://www.cirilica-beograd.rs/
Кликните на http://muzejsrpskogjezika.fil.bg.ac.rs/, учите и уживајте у лепоти и богатству српског језика.
Ваша библиотекарка Тања

УСКРШЊЕ РАДИОНИЦЕ
Ускрс је један од омиљених празника. Са нестрпљењем га очекујемо и веома му се радујемо! Зато, предлажемо да сами направите украсе за свој дом. Ево неколико једноставних идеја:
- Одаберите мању теглу. Обојте је у бело. Док се теглица суши, од белог и розе колаж папира исеците зечје шапе и уши, а затим их залепите на теглицу. Доцртајте нос и уши. Очи можете да нацртате, а можете да залепити и неке са старе играчке.
- Да би сте направили корпицу за јаја потребно је мало стрпљења, кутија за јаја, мало боје и креп папира. Исеците картон за јаја. Обојте га у зелено.Зелену жицу залепите на оба краја корпице, и направили сте дршку. На крају залепите папир који сте исецкали на врховима. Ваша корпица за јаја је спремна!
- Ако желите да овако офарбате јаја, обојте прво једну страну, а затим другу, али тек када се боја потпуно осуши.
- Овакав ускршњи венчић можете сами да направите. Потребан вам је папирни тањир, разнобојни папири, лепак, маказе и шаблон јајета.
Идеја: theresorcefulmam.com.
- За папирна декоративна јаја потребни су: папир, маказе, хефталица, оловка, игла, конац и шаблон по коме ћете сећи облик јајета. Шаблон можете да направите сами.
Још неке кретативне идеје за декорацију можете пронаћи на:
- https://zelenaucionica.com/u-susret-vaskrsu-ideje-za-zabavu-sa-decam
- https://kreativnaplaneta.wordpress.com/tag/uskrs/
- https://acreativemint.typepad.com/
- https://www.nestofposies-blog.com/2013/03/watercolor-easter-eggs/
- https://mrprintables.com/easter-crafts-for-kids-egg-people.html
Надамо се да ћете се лепо забавити и направити савршену декорацију за Ускрс!
Ваша библиотекарка Тања

ДАН ПЛАНЕТЕ ЗЕМЉЕ
Дан планете Земље већ пола века обележавамо 22. априла. Обележавање овог дана требало би да утиче на све државе и појединце да се укључе у глобалну акцију ширења еколошке свести.
Сведоци смо да људи свакодневно загађују природу и на тај начин угрожавају биљни и животињски свет, а и сами себе. Тренутно се свет суочава са изузетно великим изумирањем биљних и животињских врста. Број птица, инсеката и примата свакодневно се смањује, а многим врстама прети потпуно изумирање.Чак четвртина морских гребена већ је оштећена или потпуно уништена, што директно утиче и на смањење и нестанак бројних морских врста.
Одиграјте занимљиву игрицу на https://www.google.com/?fpdoodle=1&doodle=144865383&hl=sr-Latn&gl=rs&nord=1 , или погледајте поучан филм о нашој прелепој планети на https://www.youtube.com/watch?v=jqxENMKaeCU&feature=emb_err_watch_on_yt и укључите се у борбу за њено очување!
Ваша библиотекарка Тања
СВЕТСКИ ДАН КЊИГЕ
Светски дан књиге и ауторских права обележава 23. априла. УНЕСКО је 1995. на Генералној конференцији у Паризу донео одлуку о обележавању овог датума како би се промовисало читање, објављивање књига и заштита ауторских права.
Веза између овог датума и књига датира из 1923. године када су шпански књижари одлучили да одају почаст Мигелу де Сервантесу, шпанском писцу, драматургу и песнику, који је умро на тај дан. У то време у Каталонији, делу Шпаније у коме је познати град Барселона, традиција је била да се тог дана размењују руже и књиге. Књиге продате на тај дан чине половину годишње продаје књига у овој шпанској покрајини. Уједно, 23. април се сматра датумом смрти Вилијама Шекспира.
Пошто прослављамо Светски дан књиге, написаћемо неколико речи о њеном развоју.
„Књига (гр. βιβλίσυ, лат. либер) представља збир језичких знакова писаних или штампаних на разним материјалима, с циљем да мисао забележе и пренесу другим људима. У току историје књига је имала различите форме и писана на различитим материјалима. У време Александра Македонског за писање се употребљавало палмино лишће, лико (најчешће од липове коре), олово и платно. Познато је на основу бројних археолошких налаза, да су Асирци и Вавилонци писали на глиненим плочама. Писање на дрвету познато је Египћанима од најранијих дана њихове писмености.
Уобичајено је мишљење да тек са прерадом египатске биљке папируса, почиње права историја књиге. На овом материјалу сачувани су најстарији преписи античке књижевности. Папирус је надживео антички свет и био у употреби све до 11. века, када га је сасвим потиснуо пергамент, материјал од пресоване коже. Рукописи писани на папирусу имали су облик свитка, али од 6. века свитак потискује пергаментски кодекс – облик који ће из скрипторија прећи у штампарију и сачувати се до наших дана.
Најмлађа врста материјала, позната већ у средњем веку, а прихваћена и у време штампане књиге, јесте папир, али Кинезима припада првенство проналаска папира, чију су тајну сазнали Арапи у 8. веку. Све до појаве Гутенбергове штампарије (1453. године) књиге су се преписивале руком и често богато украшавале. Са појавом штампане књиге, почиње ново раздобље у историји наше цивилизације, названо „цивилизацијом књиге“. – Упоредо са развојем и усавршавањем начина писања, мења се и усавршава и само писмо, пролазећи пут од пиктографског цртања-писања, до развијеног алфабета.“
Извор: Речник књижевних термина, Нолит, Београд, 1992.
Човек је вековима уназад градио однос са књигом и временом нам је постала најбољи пријатељ. У складу са технолошким развојем, данас можемо рећи да је више него икада потребно усмерити пажњу на књиге и обележити Светски дан књиге и ауторских права.
Ваша библиотекарка Тања
ШТА ДА ЧИТАМ?
Ово је питање које нас често мучи. Нудимо вам могућност да кликом на http://www.stadacitam.rs/preporuke/oblast/knjizevnost/za-decu/ прочитате препоруке за бројне дечје књиге и одаберете оне које вас занимају.
Препоручујемо вам и Књигоскоп, блог о литератури који могу да читају и одрасли. Кликом на http://knjigoskop.com/ можете читати ауторске приказе бројних књига и истраживати овај водич за избор наслова из литературе за младе.
У наставку текста можете прочитати мудре изреке и мисли о књигама и читању:
Добру књигу чини добар читалац. – Ралф Волдо Емерсон
Читај да би живео – Густав Флобер
Није ствар у томе колико књига кошта. Ствар је у томе колико тебе кошта да је не прочиташ. – Џим Рон
Три дана немој читати књиге и твоје ће речи изгубити лепоту . – Кинеска пословица
Идеје које су ми промениле живот добила сам читајући. – Бел Хукс
Рај сам одувек замишљао као својеврсну библиотеку. – Борхес
Више вредних идеја се може наћи у најмањој књижари него у читавој историји телевизије. – Ендру Рос
Књиге могу бити опасне. На најбоље би требало ставити упозорење: „Може променити ваш живот“. – Хелен Ексли
Добри пријатељи, добре књиге и чиста савест: то је идеалан живот. – Марк Твен
Нема шармантнијег намештаја од књига. – Сидни Смит
Направити библиотеку у кући, значи подарити јој душу. – Цицерон
Књига је јединствена, преносива магија. – Стивен Кинг
Књижевност открива оно што стварност скрива. – Џасмин Вест
Већи грех од спаљивања књига је не читати књиге. – Јосиф Бродски
Библиотеке се не праве, оне расту. – Агустин Бирел
Бирајте писца као што бисте бирали пријатеља. – Вентворт Дилон
Само сазнање да те на крају дана чека добра књига чини дан веселијим. – Кетлин Норис
Остати равнодушан према књизи, значи лакомислено осиромашити свој живот. – Иво Андрић
Нема књиге а да у њој не може ништа добро да се нађе. – Сервантес
Књиге су хладни, али поуздани пријатељи. – Сократ
Књига није храна, али је посластица – Тин Ујевић
Није учен онај ко чита књиге, већ онај ко зна шта чита. – Румунска пословица
Књига је вреднија од свих споменика украшених сликама, рељефом и дуборезом, јер она сама гради споменике у срцу оног ко је чита. – Египатски запис
Према мом искуству, књиге имају моћ зауставити време, вратити га у прошлост или полетети у будућност. – Џим Бишоп
Књиге су најтиши и најсталнији пријатељи. Оне су најприхватљивији и најмудрији саветници и најстрпљивији учитељи. – Чарлс Елиот
Ко је савијен над књигом, тај усправно хода.
Извор: мудрости.орг
Читајте и уживајте у свакој прочитаној књизи!
Ваша библиотекарка Тања
ПУТ ОКО СВЕТА ЗА 80 ДАНА
Пут око света за 80 дана је класичан авантуристички роман француског писца Жила Верна и једно од његових најпризнатијих дела. Када је Филеас Фог, глави јунак романа, у новинама прочитао да је могуће обићи свет за само осамдесет дана, пријатељи су му се смејали. Oпкладио се са друштвом из клуба и кренуо на путовање у пратњи свог оданог слуге. Упустите се и ви у ово фантастичну авантуру и сазнајте да ли је и на који начин Фог успео да добије опкладу.
Ако сте већ прочитали роман, или желите да сазнате више, обавезно кликните на http://www.fil.bg.ac.rs/mmd_27/mmd_2014/mmd-kraj/mapa.html и истражите шта су студенти библиотекарства Филолошког факултета у Београду припремили за вас. У мултимедијалној презентацији ћете поред биографије аутора пронаћи и много занимљивих линкова за друштвене игре, филмове и серије инспирисане овим занимљивим делом.
У време када није могуће путовати, обиђите свет и уживајте!
Ваша библиотекарка Тања
ДИГИТАЛНА БИБЛИОТЕКА ГРАДА БЕОГРАДА
Због ситуације у којој се налазимо Библиотека града Београда омогућила је бесплатан приступ неким фондовима. Тренутно нам је доступна дигитална библиотека са 633 наслова књига, периодике (часописи, новине и друге серијске публикације XIX и XX века), као и старих географских карата који се чувају у Одељењу посебних фондова Библиотеке града Београда. Читава колекција је доступна у потпуности кликом на https://digitalna.bgb.rs/jsp/RcWebBrowseCollections.jsp
У бесплатној понуди Библиотеке града Београда је и АВА платформа. То је онлајн платформа за гледање најбољих савремених светских документарних и краткометражних филмова. На њој се тренутно налази преко 100 филмова.
Иако је АВА платформа бесплатно доступна само члановима Библиотеке града Београда, омогућено је да платформа буде доступна свима до 1. маја 2020. године. Искористите ову прилику и кликните на http://www.bgb.rs/index.php/awa
Истражујте, читајте, гледајте филмове и останите код куће!
Ваша библиотекарка Тања
РИЗНИЦA ИГАРА ЗА ДЕЦУ И ОДРАСЛЕ
„Ризница игара”, коју су креирали студенти четврте године педагогије и наставници Катедре за предшколску педагогију Филозофског факултета Универзитета у Београду, у сарадњи са Сектором за предшколско и основно образовање и васпитање Министарства просвете, науке и технолошког развоја садржи предлоге игара које деца у тренутној ситуацији могу играти у кући.
Ризница представља и подстицај деци и њиховим породицама да заједно проведу квалитетно време.
За дете игра је суштински део живота, основни начин на који дете упознаје свет, себе и гради односе са другим људима. Игра једнако може помоћи и деци и одраслима да се осете моћно, да буду активни и креативни, да истражују, стварају, испробавају, мењају, заједно уче и померају границе могућег. У заједничкој игри можемо боље разумети и подржати једни друге и стварати драгоцена заједничка искуства, која су већа лекција од било каквог уџбеника.
Кликните на http://www.mpn.gov.rs/wp-content/uploads/2020/04/RIZNICA.pdf и играјте се.
Извор: www.mpn.gov.rs
Ваша библиотекарка Тања
ВИМИНАЦИЈУМ
Виминацијум, некада главни град римске провинције Горње Мезије, налази се на обалама Дунава и Млаве, на 58. километру од Београда низводно Дунавом. Прво место уз Виминацијум је Костолац, а први већи град Пожаревац, који је удаљен 13 км.
Као војни логор, Виминацијум је формиран у првим деценијама првог века када је Римско царство дошло до Дунава, на простору где су у предримском периоду, на плодној земљи, живела келтска пламена.
Више о историји Виминацијума можете прочитати на http://viminacium.org.rs/viminacium/istorija-grada-i-legijskog-logora/
Прва археолошка истраживања Виминацијума извршио је још 1882. године Михаило Валтровић, први професор археологије на београдској Великој школи и управник Народног музеја у Београду. Данас је ово велико археолошко налазиште, на коме су радили бројни познати археолози.
Уколико желите да у пратњи водича прошетате Виминацијумом, светски важним археолошким налазиштем, кликните на https://viminacium.futuring.rs/sr#domus-2
Истражујте са археолозима, видите скелет мамута и уживајте у предивном Виминацијуму!
Ваша библиотекарка Тања
ВИРТУЕЛНЕ ШЕТЊЕ КРОЗ ТВРЂАВЕ У СРБИЈИ
Виртуелне шетње су модеран начин за приказивање туристичких садржаја. Све су популарније и у свету, а и код нас. Кретањем кроз виртуелну туру имате осећај као да сте заиста на месту које сте одабрали да обиђете. Ово је посебно је значајано за све оне који нису у могућности да путују. На овај начин нисмо ускраћени да уживамо у лепотама одабраних локација.
До сада смо вас виртуелно водили у Виминацијум, Голубачку и Петроварадинску тврђаву. Данас ћемо вам представити још неколико значајних српских тврђава.
- ПИРОТСКА ТВРЂАВА
Пиротска тврђава, позната и под именом Момчилов град, већим делом је реконструисана. У ископинама код Пиротске тврђаве нађени су остаци насеља чак из гвозденог доба. У свом рестаурираном издању, Пиротска тврђава је повратила изглед из времена владавине кнеза Лазара, када је била стратешки важан погранични град. Можете је обићи и о њој више сазнати ако кликнете на https://srbija-projektieu.rs/%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%BE%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%92%D0%B0%D0%B2%D0%B0/
- БАЧКА ТВРЂАВА
Бачка тврђава представља најзначајније и најбоље очувано средњовековно утврђење на западу Војводине. Са њених кула се пружа прелеп поглед на војвођанску равницу. Реконструкција тврђаве Бач је још увек у току, тако да тек очекујемо да засија у пуном сјају.
О тврђави Бач више прочитајте и обиђите је кликом на https://srbija-projektieu.rs/%d0%b1%d0%b0%d1%87/
- СМЕДЕРЕВСКА ТВРЂАВА
На ушћу реке Језаве у Дунав, на површини од 11 хектара, налази се једна од највећих средњовековних тврђава у Европи – Смедервска тврђава. Подигао ју је деспот Ђурађ Бранковић у XV веку, у циљу одбране од Турака. Тврђава је подигнута за само две године уз велику жртву градитеља. Легенде кажу да су градитељи умирали од изнемоглости, а народ је за то кривио жену деспота Ђурђа, странкињу пореклом, због чега су је звали проклета Јерина. По њој се ова тврђава назива још и Јеринин град.
Обиђите Смедеревску тврђаву кликом на http://www.smederevskatvrdjava.com/tvrdjava/ и сазнајте још много тога о овој значајној грађевини.
Упознајте српске тврђаве и научите много тога о историји свог народа.
Ваша библиотекарка Тања
НАЈЛЕПШЕ СВЕТСКЕ БОТАНИЧКЕ БАШТЕ
Због ситуације у којој се налазимо приморани смо да будемо у својим кућама. Пролеће је стигло и природа се пробудила. Сунце нас свакодневно мами да изађемо и уживамо у лепоти пробуђене природе. Иако бисмо више од свега волели да прошетамо по парковима, баштама и излетиштима, најбоље што тренутно можемо да урадимо јесте да останемо код својих кућа. Утеху нам пружа могућност да, кад већ не можемо уживо, бар виртуелно отпутујемо и прошетамо по најпознатијим и најлепшим светским ботаничким баштама.
Представљамо вам неколико прелепих светских вртова:
- ВРТОВИ ДВОРЦА ВЕРСАЈ
Дворац Версај се налази у Паризу. Један је од најлепших двораца на свету и једна од најпосећенијих туристичких атракција у Европи. Једнако су атрактивни и његови вртови у којима се налази стотине хиљада биљака. Ово је прилика да без гужве, кликом на https://artsandculture.google.com/story/cwWhTPHE38uq4g обиђете овај фантастичан врт.
- ВРТОВИ ДВОРЦА ТРАУТМАНСДОРФ
Овај италијански врт је 2013. године добио награду за најлепши врт године. Око дворца, бисера јужног Тирола, засађено је 80 вртова. Сваки је прича за себе. Ови чудесни вртови одушевљавају посетиоце спојем уметности, архитектуре и природе. Кликом на https://www.trauttmansdorff.it/fileadmin/templates/r360/en/#/fruehling/ посетите ово дивно место.
Ако желите да сазнате више, кликните на http://www.najboljeizitalije.rs/najbolje-iz-italije/najbolje-iz-juznog-tirola/giardini-di-castel-trauttmansdorff-caroban-svet-prirode.html
- МОНЕОВ ВРТ
Овај француски врт добио је име по славном сликару Клоду Монеу. Сам је уређивао врт, који је прогласио својим најлепшим уметничким делом. Овај врт био је и инспирација за многа дела славног сликара. Осим вртом, кликом на https://fondation-monet.com/visite-virtuelle/ можете виртуално прошетати и Монеовом кућом.
- КЈУ ГАРДЕН
Краљевски ботанички вртови налазе се на попису Унескове светске баштине. Ово је један од најстаријих и најважнијих ботаничких вртова на свету. Налази се у Лондону. У самом врту има око 40 000 различитих биљака. Поред фантастично уређеног простора, кликом на https://www.kew.org/about-us/virtual-kew-wakehurst можете уживати у великом броју различитих биљних врста.
- БАФАЛО БОТАНИЧКИ ВРТ
Ово је један од најстријих ботаничких вртова у граду америчком граду Бафало. Кликом на https://my.matterport.com/show/?m=pjbmGhqcRGh моћи ћете да погледате које све врсте тропског воћа расту под 120 година старом, невероватно високом стакленом куполом.
- БОТАНИЧКИ ВРТ СЈЕДИЊЕНИХ АМЕРИЧКИХ ДРЖАВА
Овај музеј живих биљака налази се у Вашингтону. Ову градску оазу са пет хиљада орхидеја и вртом ружа можете обићи кликом на https://m.usbg.gov/take-virtual-tour
- САО ПАОЛО БОТАНИЧКА БАШТА
У Бразилу, у Сао Паулу, налази се ова предивна ботаничка башта. У њој се чувају и примерци нестајућих биљака из Амазона. Кликните на https://artsandculture.google.com/streetview/botanic-garden-of-sao-paulo/HgFTYu_1wGAvHQ?sv_lng=-46.62053520721673&sv_lat=-23.63913905122004&sv_h=26&sv_p=-13.299999999999997&sv_pid=WjTmz8jGto8cYZ_o536R2w&sv_z=1 и обиђите ову дивну ботаничку башту.
Уживајте у лепоти и богатству биљног света наше предивне планете.
Ваша библиотекарка Тања
50 НАЈЛЕПШИХ КЛАСИЧНИХ КОМПОЗИЦИЈА
Док слушате музику, различити делови мозга обрађују мелодију и текст песме. Лева хемисфера бави се речима, а десна је задужена за мелодију. Подела посла између леве и десне хемисфере могла би такође да објасни зашто је некима важна само мелодија, док други воле да добро ослушну текст песама.
Музика толико утиче на рад мозга да је забележено да мозак професионалних музичара, нарочито оних који се музиком баве од детињства, много боље функционише у старости од мозга оних који нису музичари.
Научници Станфорд универзитета кажу да слушање Моцартових композиција може знатно утицати на успешност решавања тестова. Ту појаву назвали су Моцартов ефекат. Како тврде, потребно је да ову музику слушате само 15 минута дневно или да, док решавате задатке, пустите да у позадини тихо свира нека од Моцартових соната и веома брзо ћете видети напредак.
Свакако, класична музика је празник за уши и зато вам је топло препоручујемо. Кликом на https://m.youtube.com/watch?v=ZKFwQFBwQFU можете чути избор 50 најлепших класичних композиција.
Опустите се и уживајте у овој дивној музици.
Ваша библиотекарка Тања
ПРЕПОРУКА 10 НАЈЛЕПШИХ КЛАСИЧНИХ КОМПОЗИЦИЈА КОЈУ ДЕЦА ТРЕБА ДА СЛУШАЈУ
Преносимо вам део текста Александре Поповић, виолинисте Симфонијског оркестра РТС. Надамо се да ће вам се њен избор допасти.
„Често ме родитељи или васпитачи питају за препоруку при избору класичне музике за децу. Схватајући важност свега поменутог, решила сам да направим листу класичне музике у којој ће родитељи уживати са својом децом и допринети на креативан и ненаметљив начин духовном и менталном развоју своје деце.У мноштву изузетних дела класичне музике није лако сузити избор, те сам бирала остварења која би, осим слуха, деци развијала и визуелни аспект, као и машту и мишљење. Увек је добро детету испричати нешто о самом делу, а ако прича не постоји, битно је навести дете да је само осмисли. Упутно је слушати музику и док се обавља нека заједничка активност.”
ЧЕТИРИ ГОДИШЊА ДОБА – АНТОНИО ВИВАЛДИ
Четири годишња доба је циклус од четири концерта за виолину и оркестар. Називи концерата су „Пролеће”, „Лето”, „Јесен” и „Зима”. Сваки концерт се састоји из три става и у сваком од њих се описују лепоте годишњих доба. Вивалди користи гудачке инструменте и ефекте које они могу да изведу, да би дочарао цвркут птица, грмљавину, лед и оштрину зиме, као и друге природне појаве.
https://youtu.be/ASSbHLQ3KGY?list=PL17BE633890D6B557
МАЛА НОЋНА МУЗИКА – ВОЛФГАНГ АМАДЕУС МОЦАРТ
„Мала ноћна музика” једно је од најпознатијих дела класике. Оно се заправо зове „Серенада за гудаче, опус 13, у Г-дуру”, али је позната по првом називу. Чини се да не постоји особа која не зна главну тему овог дела. Састоји се од четири става: Алегро, Романса, Менует и Рондо. Лепота ове композиције је управо у њеној једноставности и грациозности. Ипак, међу музичарима је популарна и као „Мала моћна музика” или „Мала ноћна мора”, јер иако једноставна захтева техничку и интонативну прецизност приликом извођења.
ВАЛЦЕРИ – ЈОХАН ШТРАУС
Валцер је елегантна игра у 3/4 такту. Била је врло популарна на аустријском двору. Деци ће бити забавно ако обучете балске хаљине и одела и заиграте са њима уз „Бечку крв”, „На лепом плавом Дунаву”, или уз „Приче из бечке шуме”.
КРЦКО ОРАШЧИЋ СВИТА – ПЕТАР ИЉИЧ ЧАЈКОВСКИ
Крцко Орашчић је балет у два чина, за који је музику компоновао Петар Иљич Чајковски. Настао је по делу „Орашар и краљ мишева” Е.Т.А. Хофмана. Балет је премијерно изведен у Москви 1892. Иако сам балет није доживео велики успех, свита јесте. Чајковски је саставио свиту од осам најатрактивнијих композиција из самог балета, за концертно извођење. Свиту чине углавном игре – „Игра шећерне виле”, „Тарантела”, „Руски трепак”, „Кинеска игра”, „Валцер цвећа”. Прочитајте и сами причу и проведите дете кроз овај бајковит свет праћен сјајном музиком.
https://youtu.be/-t-3wfA_uow?list=PLFD05046EA54FC8F2
МАЂАРСКЕ ИГРЕ – ЈОХАНЕС БРАМС
Мађарске игре су циклус од 21 игре писане по мотивима мађарског фолклора. Компоноване су за клавир у четири руке, а касније их је Брамс аранжирао за симфонијски оркестар. Мелодије су живописне и топле, а деци ће свакако бити интересантне због играчког карактера. Игре 5. и 6. можемо наћи у познатом цртаћу „Три прасета”.
КАРНЕВАЛ ЖИВОТИЊА – КАМИЈ СЕН-САНС
Карневал животиња је музичка свита од 14 ставова, писана за два клавира и ансамбл. Сваки став музички описује једну или више животиња. Место су ту нашле кокошке, кенгури, птице, рибице, слон, лабуд и друге животиње, и свака од њих има специфичан музички израз.
КАРМЕН ФАНТАЗИЈА – ПАБЛО САРАСАТЕ
Пабло Сарасате, познати шпански виолиниста и композитор, изабрао је најлепше мелодије из опере „Кармен” и компоновао атрактивну и виртуозну фантазију за виолину. Ово је једна од најизазовнијих и технички најзахтевнијих композиција за виолину. Музичке теме из опере „Кармен” саме по себи су интересантне и пуне страсти, а у овој варијанти, са занимљивом оркестрацијом, веома су атрактивне и деци. Шпански мелос који прожима целу оперу, деци ће свакако бити интересантан, као и емоција која се провлачи. Сарасате је творац великог броја виртуозних композиција за виолину које такође могу деци бити занимљиве попут „Циганских мелодија”, „Романсе Андалузе” итд.
ШЕХЕРЕЗАДА – НИКОЛАЈ РИМСКИ – КОРСАКОВ
„Шехерезада” је симфонијска свита, настала по мотивима прича из „Хиљаду и једне ноћи”. Мудра и лепа везирова кћи Шехерезада покушава да одгоди своју смрт причајући суровом султану најлепше приче. Прича која је у основи даје карактер овом делу. Римски Корсаков комбинује руску музику са оријенталним мелодијама, његова оркестарција је задивљујућа и слушајући ову музику можемо стварати раскошне слике пред очима. Прича се може пратити по ставовима, а теме ликова су јасно изражене. На пример, султанова тема је гласна, агресивна и изводе је контрабаси, а тема Шехерезаде је лирска, нежна и изводи је виолина уз пратњу харфе. Слушајући ову музику, деци можемо причати приче којима је Шехерезада забављала султана да би себи продужила живот.
ИГРА САБЉИ – АРАМ ХАЧАТУРИЈАН
„Игра сабљи” је став из последњег чина Хачатуријановог балета „Гајане”. У њему играчи дочаравају своје умеће са сабљама. У средишњем делу композиције налази се оригинална јерменска фолк песма коју изводи саксофон. Ово атрактивно дело је једно од најпознатијих Хачатуријанових дела.
ПЕЋА И ВУК – СЕРГЕЈ ПРОКОФЈЕВ
„Пећа и вук”, чувено дело совјетског композитора и јесте написано за децу, тачније за дечији театар у Москви. И текст и музику је писао Прокофјев, а писано је за наратора уз пратњу оркестра. Изведено је 1936. Прича говори о томе како Пећа уз помоћ својих пријатеља: патке, птичице и ловаца успева да ухвати злог вука. Сви ликови у овој музичкој причи имају своје теме и представљају их различити инструменти. На пример, патка је обоа, птичица флаута, мачка кларинет, вук су хорне, а Пећу представљају гудачи у оркестру.
Постоји још низ дела која заслужују да буду на листи као што су „Бранденбуршки концерти”, „Музика за ватромет” и „Музика на води”, Хајднове и Моцартове симфоније, „За Елизу”, „Турски марш”, „Трич трач полка”, симфонија „Из новог света”, увертира „Слепи миш”, Паганинијева виолинска музика, „Бумбаров лет”, регтајмови Скота Џоплина, многа друга дела, али о томе накнаднo.”
Надамо се да вам се овај избор класичних дела допао и да сте уживали слушајући их.
Ваша библиотекарка Тања
КЛАСИЧНА МУЗИКА У ЦРТАНИМ ФИЛМОВИМА
Некада је класична музика, била неизоставни део цртаних филмова. Она је употпуњавала доживаљај јурњаве Тома и Џерија, догодовштине Душка Дугоушка, Мики Мауса и многих других цртаних ликова. Појава класичне музике у цртаним филмовима уопште није случајност, напротив, стручњаци су је уклопили са анимацијама јер је доказано да класична музика позитивно утиче на децу.
Издвојили смо неколико познатих цртаних филмова у којима можете чути класичну музику. Поред назива цртаног филма, можете прочитати име композитора и наслов дела који се као музичка пратња чује.
- ЛЕДЕНО ДОБА 2 – АРАМ ХАЧАТУРИЈАН (АДАЂО) https://m.youtube.com/watch?v=HBoacMoSa1k
- СНУПИ – ЛУДВИГ ВАН БЕТОВЕН (МЕСЕЧЕВА СОНАТА) https://m.youtube.com/watch?v=dKA-NOQBdH0
- ПЕРА КОЈОТ – БЕДЖИХ СМЕТАНА (ПРОДАНА НЕВЕСТА) https://m.youtube.com/watch?v=dKA-NOQBdH0
- ПЕРА ДЕТЛИЋ – ФРЕДЕРИК ШОПЕН (ПОЛОНЕЗА) https://m.youtube.com/watch?index=14&v=qRTWF3nPB1c&list=PLSRd2EHHwwC_I2RTepC5KV3w1Q9ITlvYX
- ДУШКО ДУГОУШКО – ЂАКОМО РОСИНИ (СЕВИЉСКИ БЕРБЕРИН) https://m.youtube.com/watch?list=PLSRd2EHHwwC_I2RTepC5KV3w1Q9ITlvYXhttps%3A%2F%2Fwww.youtube.com%2Fwatch%3Fv%3DqRTWF3nPB1c&v=PZzTv0Sb4Zg&index=14
- ДИЗНИ ФАНТАЗИЈА – БАХ, ЧАЈКОВСКИ, СТРАВИНСКИ, ШУБЕРТ… https://m.youtube.com/watch?v=r7gLlIv4ito
- СИЛВЕСТЕР И ПТИЧИЦА – ВАГНЕР, ШОПЕН, ХАЈДН, ВИВАЛДИ… https://m.youtube.com/watch?v=62xE-NDdRFA
У наставку текста прочитајте препоруку доброг споја класичне музике и цртаних филмова преузетих са www.wonderstrings.com
- Оркестар који предводи Мики Маус покушава да одсвира увертиру „Вилијем Тел” Ђоакина Росинија док их Паја Патак стално прекида. Кликните на https://youtu.be/IErXg5kBXXg и погледајте овај стари цртани флим.
- Некад ми се чини да смо ову арију из Росинијевог „Севиљског берберина” сви научили гледајући овај цртани. Кликните на https://www.youtube.com/watch?v=ObaI3FY_EHw#action=share и верујемо да ћете препознати ову познату арију.
- Погледајте како Душко Дугоушко диригује Супеово дело кликом на https://youtu.be/tWRS8VGIrnY
- Једно од најдуховитијих спојева класике и цртаног филма је када ловац Елмер јури Душка који се сакрива у театар и одлучи да глуми у „Севиљском берберину”. Музика је из увертире ове опере. Погледајте овај фантастичан цртани филм кликом на https://youtu.be/uYBce9Gsz7g
- Ово остварење добило је Оскара 1946. године. Музика коју Том изводи је „Мађарска рапсодија бр. 2. ” Франца Листа за клавир. Послушајте је кликом на https://youtu.be/uKZgi06fVsk
- Непријатељи и другари Том и Џери у још једном феноменалном остварењу такмиче се ко ће боље дириговати увертиру за оперету „Слепи миш” Јохана Штрауса II у Холивуд Боулу. Кликните на https://youtu.be/DuYFq566UnE, насмејте се и уживајте у фантастичној музици.
- Овај цртани обилује класичном музиком. Поред клавирског концерта бр.1 у б молу Петра Иљича Чајковског ту су и Штраусове „Приче из бечке шуме” и валцер „На лепом плавом Дунаву”. Кликом на https://youtu.be/zRcctLL_3FQ можете погледати и овај цртани филм.
- Дефинитивно број један и ремек-дело ове области. Чак Џонс успева да комплетну оперску сагу „Прстен Нибелунга” Рихарда Вагнера уклопи у седам минута и направи сјајну пародију. Како да вам Вагнер не постане близак после овога? Кликните на https://www.youtube.com/watch?v=KJXBZbi2RJc&feature=youtu.be и уживајте.
- Занимање диригент је очигледно или врло тражено и поштовано, или веома инспиративно за шалу, те је и Пинк Пантер покушао да се опроба у овом послу. Осим оригиналне Манцинијеве музике, чује се и чувена „Пета симфонија” Лудвига ван Бетовенa. Кликните на https://youtu.be/xiA6qe5S2wU и уживајте.
Удобно се наместите и уживајте у фантастичним спојевима анимације и класичне музике.
Ваша библиотекарка Тања
ШЕТЊЕ СВЕТСКИМ ГРАДОВИМА
Сигурно сте се ужелели путовања. Oдабрали смо неколико линкова путем којих можете да обиђете неке европске и светске градове. Уживајте у прелепим грађевинама, трговима и прошетајте улицама ових познатих градова.
- Санкт Петербург https://www.youtube.com/watch?v=y6IIW3U0x-8&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=1
- Сен Тропе https://www.youtube.com/watch?v=hMU2OamWMvU&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=7
- Монако https://www.youtube.com/watch?v=QND7bEk14-M&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=32
- Порто https://www.youtube.com/watch?v=P170_f49pv4&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=8
- Рим https://www.youtube.com/watch?v=oSexfR0Ubzw&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=11
- Ница и Кан https://www.youtube.com/watch?v=jLP-n7tAQJ0&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=12
- Париз https://www.youtube.com/watch?v=UfEiKK-iX70&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=14
- Единбург https://www.youtube.com/watch?v=SRNyfBRhq0A&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=15
- Бриж https://www.youtube.com/watch?v=E7pt2Zwg79g&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=17
- Салцбург https://www.youtube.com/watch?v=nvFSxPjfXVc&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=18
- Берлин https://www.youtube.com/watch?v=ZHHbpy91O2E&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=19
- Лондон https://www.youtube.com/watch?v=X8zLJlU_-60&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=20
- Варшава https://www.youtube.com/watch?v=HZOhgIrPH4s&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=22
- Минхен https://www.youtube.com/watch?v=r2dXQrLwM1Q&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=28
- Беч https://www.youtube.com/watch?v=FsjHqvpTRag&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=31
- Фиренца https://www.youtube.com/watch?v=DfW-Tn231Sk&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=33
- Даблин https://www.youtube.com/watch?v=r3btlOJhJmc&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=34
- Брисел https://www.youtube.com/watch?v=vUCJbjJw1CM&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=35
- Венеција https://www.youtube.com/watch?v=1_5n1EfcWyM&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=41
- Барселона https://www.youtube.com/watch?v=uOzwwZxjPRs&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=43
- Праг https://www.youtube.com/watch?v=ffxGB2j9ADo&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=47
- Будимпешта https://www.youtube.com/watch?v=B_Hfmp-z7AE&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=53
- Кијев https://www.youtube.com/watch?v=2PGXzYrv0VQ&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=57
- Њујорк https://www.youtube.com/watch?v=TmDKbUrSYxQ&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=64
- Чикаго https://www.youtube.com/watch?v=FvlP3KNXZ6s&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=65
- Сан Франциско https://www.youtube.com/watch?v=h_ayZ-xcMd4&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=75
Ако сте се ужелели шетње кроз Београд, кликните на https://www.youtube.com/watch?v=cWsoNv24Syo&list=PLKUSwTLF07GFkTJExD2RFJyWUNYM58LNs&index=55
Уживајте у прелепим градским сликама и планирајте путовања.
Ваша библиотекарка Тања
ШЕТЊА КРОЗ ТОСКАНУ
Поред Рима, Венеције, Милана или Сардиније који су нам прва асоцијација на Италију, многи су очарани и лепотом Тоскане.
Тоскана је једна од 20 регија у Италији. Смештена је у самом срцу Апенинског полуострва. Красе је нестварно лепи крајолици, прелепи градићи и невероватне плаже. Најлепша слика Тоскане су управо њени шармантни градови: Фиренца, Пиза, Сијена…
У Фиренци се налазе и нека од најлепших уметничких дела ренесансе, од ликовне уметности и вајарства, па све до архитектуре. Била је и дом великанима попут Дантеа, Микеланђела, Рафаела, породице Медичи и Макијавелија, што потврђује да се ради о граду од изузетног културног и историјског значаја. Фирентинска катедрала, такође позната и као Дуомо, представља један од заштитних знакова овог града. У Фиренци можете видети дела Ботичелија, Да Винчија и Тицијана, док ћете у Галерији Академије, надомак Фирентинске катедрале и базилике Сан Лоренцо, моћи да се нађете пред фамозним Микеланђеловим Давидом.
И други градови Тоскане имају богату историју и невероватне грађевине које уз фантастичне природне лепоте чине ову регију веома привлачном.
Кликом на https://www.youtube.com/watch?v=YQH_uqFzHwI&app=desktop можете обићи невероватно лепе пределе и уживати у лепотама и шарму градова Тоскане.
Уживајте!
Ваша библиотекарка Тања